Usvojena od strane Generalne Skupštine Ujedinjenih nacija 1948. godine u Parizu, kada je 48 država je glasalo za, nijedna protiv, dok je 8 bilo suzdržano (uključujući Jugoslaviju, Saudijsku Arabiju, Južnu Afriku i SSSR). Deklaracija se smatra najvažnijim međunarodnim dokumentom o zaštiti ljudskih prava u 20. veku. Kanađanin John Peters Humphrey bio je pozvan od strane Sekretarijata Ujedinjenih nacija da radi na projektu pisanja Deklaracije i postane njen glavni stvaralac. Dokument je zasnovan na tradiciji civilnog prava. U Deklaraciji se, između ostalog, navodi: „Sva ljudska bića rađaju se slobodna i jednaka u dostojanstvu i pravima Svakom pripadaju sva prava i slobode proglašene u ovoj Deklaraciji bez ikakvih razlika u pogledu rase, boje, pola, jezika, veroispovesti, političkog ili drugog mišljenja, nacionalnog ili društvenog porekla, imovine, rođenja ili drugih okolnosti“. Glavni principi koje nalazimo u Deklaraciji su sledeći: Pravo na život, slobodu i sigurnost ličnosti, pravo na obrazovanje, pravo na zaposlenje, plaćene praznike, zaštita od nezaposlenosti i socijalna sigurnost, pravo na puno učešće u kulturnom životu, sloboda od torture ili svirepog, nehumanog tretiranja ili kazne, sloboda mišljenja, uverenja i veroispovjesti, sloboda izražavanja i mišljenja. Deklaracija je postala osnov za nastanak dva obavezujuća međunarodna sporazuma Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima: Međunarodni sporazum o civilnim i političkim pravima, kao i Međunarodni sporazum o ekonomskim, društvenim i kulturnim pravima. Tekst Deklaracije preveden je na preko 300 jezika, a datum usvajanja Deklaracije (10. decembar) proglašen je za Međunarodni dan ljudskih prava.