Skup materijalnih, tehničkih i duhovnih znanja i dostignuća, vrednosti i obrazaca ponašanja. Tradicija je pre svega usmena, a zatim i pismena predaja znanja, veština, načina ponašanja i običaja unutar jedne kulture ili skupine ljudi. Tradicija je višeznačan pojam, pa se tako pod njom podrazumeva i usmena predaja kao takva, ali i svi običaji, obredi, konvencije, verovanja, naučeno znanje, umetnički zanati, rituali, moralna pravila i hranidbeni običaji. Tradicija jednog naroda veoma je važna jer ona održava kontinuitet i etničke posebnosti toga naroda. Narodni običaji nastajali su da bi zadovoljili različite ljudske potrebe, a kako su se određene potrebe razvijale i menjale tako su se i običaji menjali. Mnogi običaji su potisnuti ili izgubljeni tokom dugog vremenskog perioda. Međutim, danas postoji sve veća težnja da se običaji obnove i prilagode savremenijem i modernijem načinu života. Najpoznatiji običaji su običaji životnog ciklusa, koji su u vezi sa rođenjem, krštenjem, venčanjem, smrću. Postoje, zatim, obredi koji podrazumevaju praznovanje određenih dana u godini. Recimo, običaj krštenja kod Srba i Mađara razlikuju se, ali isto tako imaju i dodirnih tačaka. Takođe su primetne i velike sličnosti, ali i razlike u svatovskim običajima srpske, mađarske, romske ili rumunske etničke zajednice. Kada je reč o obredima, veliku ulogu igra religija, koja podrazumeva kako oblike ponašanja prilikom praznovanja važnijih svetaca ili proroka (npr. krsna slava kod Srba i Crnogoraca, Svi sveti kod Hrvata i Mađara, božićni obredi kod Mađara sa nizom specifičnosti i dr.). Tradicija ima ulogu očuvanja običaja, navika, obreda kao i njihovo prenošenje, ali se danas radi na sistematskom prikupljanju i arhiviranju (filmovanom, publicističkom, muzičkom i dr.) kako ne bi došlo do gašenja elemenata tradicije među narodima. Naročito je Vojvodina kao multikulturalna sredina izvorište različitih tradicija i u tom smislu neophodno je očuvati njen multikulturalni identitet kroz poznavanje i negovanje tradicija različitih naroda, konfesija i povezivanja sa onim zemljama-maticama, gde se ista takva tradicija negovala/neguje. Veliku ulogu u očuvanju tradicije ima jezik kojim određena nacija govori. Bez jezika kao sredstva komunikacije, bilo onog verbalnog, bilo neverbalnog (simboli, pokreti, igre, pevanje, i dr.) nije mogućno očuvati tradiciju niti je približiti drugim narodima.
