Laslo Vegel (Végel László), prozni i dramski pisac, esejista, kritičar, rođen je u Srbobranu 1941. godine. Studirao je mađarski jezik i književnost na Novosadskom, i filozofiju na Beogradskom univerzitetu. Bio je novinar, član redakcije novosadskih časopisa Új Symposion i Polja, zagrebačkog Prologa; glavni urednik novosadske Tribine mladih; urednik subotnjeg kulturnog dodatka lista Magyar Szó; dramaturg Televizije Novi Sad; stalni pozorišni kritičar lista Politika; koordinator novosadske kancelarije Fonda za otvoreno društvo. Od 2002. živi od književnog rada.

Dela na srpskom jeziku: Memoari jednog makroa (roman, prev. Aleksandar Tišma, 1969); Dupla ekspozicija (roman, prev. Radoslav Mirosavljev, 1983); Ekhartov prsten (roman, prev. Radoslav Mirosavljev, 1990); Odricanje i opstajanje (eseji, prev. Arpad Vicko, 1986, 1987); Abrahamov nož (pozorišni eseji, studije, prev. Arpad Vicko, 1987); Život na rubu (eseji, prev. Arpad Vicko, 1992); Vitgenštajnov razboj (dnevnički eseji, prev. Arpad Vicko, 1994); Velika srednjo-istočno-evropska gozba stupa u pikarski roman (roman, prev. Arpad Vicko, 1996); Bezdomni eseji (sabrani eseji, prev. Arpad Vicko, 2002); Eksteritorium (roman, prev. Arpad Vicko, 2002); Ispisivanje vremena, u međuvremenu (dnevničke beleške 2000–2002, 2003); Judita (drame, 2006), Priče iz donjih predela (esejistička proza, prev. Arpad Vicko, 2011).

Preuzmite tekst "Laslo Vegel: Sinteza i razlike" u PDF formatu.