Koncept multikulturalizma razvija se poslednjih decenija 20. veka, kao skup javnih politika u Kanadi, Sjedinjenim Američkim Državama, Australiji, Novom Zelandu i Zapadnoj Evropi. Pojam multikulturalizam prvi je upotrebio kanadski premijer Pjer Trido (Pierre Trudeau) u govoru iz 1971. godine, da bi označio progresivnu političku alternativu asimilacionoj politici u cilju promovisanja jednakosti, tolerancije i inkluzije manjinskih kulturnih grupa. U nastojanju da opiše prirodu kanadskog društva, Pjer Trido je u sledećem kontekstu upotrebio termin multikulturalizam: „Termin bikulturalizam ne oslikava dovoljno naše društvo. Reč multikulturalizam je u tom pogledu preciznija“. U Kanadi je takođe nastao i prvi spomenik multikulturalizmu, skulptora Frančeska Pirelija. Spomenik predstavlja čoveka koji u centru globusa spaja dva meridijana, dok preostale meridijane visoko drže golubovi, simboli mira. Golubovi simbolično predstavljaju kulturnu vitalnost ljudi koji, sa čovekom, stvaraju novi svet, pod zastavom dijaloga i uzajamnog poštovanja. Kanada je, zapravo, bila prva država u kojoj je između 1970. i 1980. godine usvojena politika multikulturalizma i danas se smatra zemljom koja je najviše postigla u afirmaciji multikulturalizma, kao političkog ideala. Brojni teoretičari multikulturalizma suočavaju se sa problemima definisanja šta je zapravo multikulturalizam što ukazuje da je reč o višestruko složenom i višeslojnom fenomenu, koji je teško teorijski, metodološki i pojmovno definisati. Koncept multikulturalizma počiva na dva fundamentalna principa: priznanju različitosti i priznanju identiteta. Multikulturalizam se, u praksi, eksplicitno tiče državnih politika sa ciljem održavanja skladnih odnosa između različitih etničkih grupa, kao i priznavanja i prihvatanja različitosti uopšte. Ovako definisan, multikulturalizam se vezuje za raznovrsnost nacionalnih i etničkih grupa, ali i drugih neetničkih grupa i zajednica koje neguju posebne kulturne identitete, sugeriše nam na koji način bi trebalo da se ophodimo prema kulturnim različitostima u društvu. Tako se normativni multikulturalizam vezuje za „politike identiteta“, „politike priznanja“, budući da multikulturalizam označava i političku akciju koja se primenjuje kroz različite modele multikulturnih politika. Istorijske promene na prostorima današnje Vojvodine u velikoj meri su kreirale ovu raznoliku sliku, doseljavanjem različitih etničkih, a time i konfesionalnih grupa još za vreme Austrougarske monarhije. Danas u Vojvodini postoji preko 25 etničkih zajednica, veliki broj verskih zajednica, dok je u službenoj upotrebi 6 jezika (srpski, mađarski, rumunski, hrvatski, rusinski, slovački).
