Kultura predstavlja celokupno društveno nasleđe neke grupe ljudi, to jest naučene obrasce mišljenja, osećanja i delovanja neke grupe, zajednice ili društva, kao i izraze tih obrazaca u materijalnim objektima. Kultura je dinamična, heterogena, promenljiva, ne postoji kao posebna oblast nezavisna u odnosu na dinamiku društvenog, psihološkog, ekonomskog, političkog, emotivnog i imaginarnog života ljudi. Humanistička definicija kulture podrazumeva ono najbolje što je čovečanstvo stvorilo. Antropolozi kulturu smatraju definišućim obeležjem ljudskog roda. Kultura ima nekoliko karakterističnih obeležja: temelji se na simbolima; ljudi pomoću kulture u istom društvu dele zajedničko ponašanje i način razmišljanja; kultura se uči: kao što ljudi biološki nasleđuju mnoge fizičke osobine i instinkte ponašanja, tako se kultura nasleđuje kroz društvo, tj. osoba mora naučiti kulturu od ostalih članova društva; zatim, kultura je prilagodljiva: ljudi je koriste da se fleksibilno i brzo prilagode promenama u svetu oko njih.

Nacionalna kultura je kultura jedne nacije. Interes za nacionalno, kao i narodno (u prvom mahu kolektivno, folklorističko) javlja se još u doba romantizma, kada su formirane nacije pa tako i svest o njihovom identitetu. Međutim, zajednički jezički prostor kao kulturno tržište, te geografska, istorijska i druga preplitanja takođe formiraju kulturu. Manjinska kultura takođe je poseban fenomen, kako u pogledu interkulturalne komunikacije sa većinskom i kulturama drugih manjinskih zajednica, tako i u pogledu sveobuhvatne integracije u širi, evropski, pa i svetski kontekst. Pri tome je vrlo važno da u interkulturalnoj komunikaciji nijedna nacija ne bude pasivni primalac već aktivni učesnik. Kultura masovnog društva (pop-kultura) danas se jednako proučava kao i sama kultura. U proučavanju kulture važno mesto zauzima pristup kulturi kao fenomenu pristupačnom običnom čoveku, kao i medijima koji prenose masovnu kulturu i njihovom uticaju na različite vidove populacije.