Političko uverenje, stanovište po kojem je čovek građanin sveta. Kosmopolitizam je u tesnoj vezi sa prihvatanjem drugih nacija, i to ne samo onih sa kojima se ostvaruje suživot i razmenjuju kulturna i ekonomska dobra, već i onih geografski, i kulturno udaljenih. Kosmopolitizam predstavlja istinsko uverenje u progres i afirmaciju svakog čoveka ponaosob, bez obzira na njegovu boju kože, naciju ili veroispovest. Često se kosmopolitizam doživljava kao antipod nacionalizmu, s jedne strane ili kao ideja bezdomovinstva, s druge strane. Međutim, kosmopolita može biti svako ko poštuje kulturna dobra svoje nacije, pod uslovom da je ne favorizuje u odnosu na druge, kao i da radi na približavanju vlastite kulture kulturama drugih etničkih, rasnih i konfesionalnih zajednica. Razlike se ne potiru, već se uvažavaju. Takođe, kosmopolita nije apatrid koji luta od jedne do druge destinacije noseći u sebi revolt prema vlastitoj zajednici iz koje je izopšten ili koju je napustio, već nastoji da afirmiše jedan interkulturalni model društvenih odnosa u kojem su svakom pojedincu zagarantovana jednaka ljudska prava. Iako potiče od izvornog sumerskog verovanja da je celokupna priroda (kosmos) jedna velika država u kojoj vladaju ćudljive stihije, kosmopolitizam već u doba Rimskog carstva postaje stoička doktrina koja podrazumeva da se svi podanici carstva, bili oni Rimljani ili pripadnici osvojenih naroda, moraju osećati i ponašati kao građani sveta, bez obzira na njihovo plemensko ili rasno poreklo. Naročito je u periodu povratka humanističkim vrednostima, dakle u doba zrelog humanizma i prosvetiteljstva ova ideja dobila na snazi. Tako engleski pesnik Džon Don (1572 – 1631) u pesmi Za kim zvono zvoni piše: „Ni jedan čovek nije Ostvo, sam po sebi celina;/ svaki je čovek deo Kontinenta, deo Zemlje;/ ako Grudvu zemlje odnese More, Evrope je manje,/ kao da je odnelo neki Rt, kao da je odnelo Posed tvojih prijatelja ili tvoj;/ smrt ma kog čoveka smanjuje mene, jer ja sam obuhvacen čovečanstvom./ I STOGA NIKAD NE PITAJ ZA KIM ZNONO ZVONI: ONO ZVONI/ ZA TOBOM.“ Ovu pesmu, kasnije, uzima američki pisac Ernest Hemingvej (1899–1961), kao moto svog antiratnog romana Za kim zvona zvone.