Aktuelno

Tribina: Vojvodina - otvoreno ili zatvoreno društvo?

PANČEVO, 21. februar 2014. (TV Pančevo) – Večeras je u foajeu Kulturnog centra održana promocija Zbornika radova "Zatvoreno-otvoreno: društveni i kulturni kontekst u Vojvodini od 2000. do 2013. godine". Reč je zbirci tekstova različitih autora koji pokušavaju da daju odgovor na pitanje u kojoj meri je Vojvodina postala otvoreno i multikulturalno društvo u prethodnih 13 godina, a koliko društvo nekomunikativnih entiteta. Ovu promociju priredili su Građanska akcija Pančevo, Centar za interkulturalnu komunikaciju i Nezavisno društvo novinara Vojvodine, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo – Srbija.

Da li se Vojvodina konstituisala kao demokratsko društvo od političkih promena 2000. godine je pitanje kojim su se bavili autori Zbornika pod nazivom "Zatvoreno-otvoreno: društveni i kulturni kontekst u Vojvodini od 2000. do 2013. godine". Urednica Aleksandra Đurić Bosnić istakla je da su se autori različitih teorija i istraživanja na ovu temu složili oko ideje da je model interkulturalne komunikacije jedini mogući model društvene komunikacije savremenog sveta.

- Kada je reč o savremenim društvima koja pretenduju da budu otvorena i demokratska, interkulturalnu komunikaciju je nemoguće izbeći. Ona je više od susreta i prožimanja kultura, na šta smo svi navikli. To je ujedno i svaka vrsta senzibilisanja javnosti na izbor i poštovanje različitosti, aktivna komunikacija tih različitosti, ali i ostvarenje građanskih prava na usvajanje građanskog entiteta, koji je u izvesnom smislu prevencija od svega onoga što smo navikli da gledamo ili čega smo bili protagonisti devedesetih, rekla je je urednica Zbornika Aleksandra Đurić Bosnić.

Gosti tribine bili su autori tekstova Zbornika novinari Dinko Gruhonjić i Nedim Sejdinović, koji su uglavnom govorili o medijskoj perspektivi Vojvodine, dok je o sociološkom aspektu na promociji govorio Milorad Đurić, sociolog.

- Moja ideja je bila da pokušamo da kroz termine i kategorije otvorenog i zatvrorenog društva analiziramo situaciju u Vojvodini, polazeći od definicije otvorenog društva kao društva gde je nesmetana komunikacija, nepropisan identitet, i u toj nesmetanoj komunikaciji se formiraju pre svega individualni identiteti, a zatvoreno društvo je ono u kojem kolektivitet dominira nad individuom i to su sva društva koja imaju pritisak kolektiva, rekao je na tribini Milorad Đurić, sociolog.

Kroz istraživanja autori su pokušali da daju odgovor da li je ili ne Vojvodina dovoljno otvorena.

- Zbornik nosi poruku da je Vojvodina još uvek zatvoreno društvo. Zbornik ujedno pokušava da da odgovor šta je zapravo Vojvodina danas, da li ona postoji u realnosti kao politička tema i na koji način se elaborira u javnosti. To je pitanje na koje nije jednostavno dati odgovor, rekao je Nedim Sejdinović, novinar.

Aleksandra Bosnić je još istakla da cilj Zbornika "Zatvoreno-otvoreno: društveni i kulturni kontekst u Vojvodini od 2000. do 2013. godine" jeste zbirka istraživanja na temu interkulturalnosti u Vojvodini, ali i afirmacija Vojvodine kao otvorenog i kosmopolitskog društva.


© 2016 Centar za interkulturnu komunikaciju - CINK. Sva prava zadržana.
CMS Web Design and Production - Luka Salapura