Aktuelno

Tribina: Umesto otvaranja - zatvaranje

SOMBOR, 13. februar 2014 - U maloj sali Kulturnog centra Laza Kostić predstavljen je zbornik radova koji razmatra društveni i kulturni kontekst u Vojvodini između 2000. i 2013. godine. O zborniku, otvorenosti i zatvorenosti vojvođanskog društva govorili su urednica izdanja Aleksandra Đurić Bosnić, kao i pisci tekstova, novinari Dinko Gruhonjić i Nedim Sejdinović i sociolog Milorad Đurić.

Milorad Đurić je kazao da je za period istraživanja uzet period od 2000. godine do danas, jer se demokratizacijom očekivalo i otvaranje i dinamičniji razvoj vojvođanskog društva. Đurić je napomenuo da je Vojvodina nastala kao projekat naseljavanja različitih etničkih grupa u jednu za život tešku i neugodnu okolinu.

- Kultura i društvo manjinskih zajednica u Vojvodini klizi u zatvorenost, verovatno zbog refleksa koji je nastao tokom devedesetih godina prošlog veka - rekao je Milorad Đurić, autor jedne od studija u zborniku Zatvoreno-otvoreno - društveni i kulturni kontekst u Vojvodini 2000-2013. u izdanju Centra za interkulturnu komunikaciju, objavljenog uz pomoć Fonda za otvoreno društvo. Milorad Đurić je rekao da je etnička identifikacija značajna za pripadnike manjina i da se primećuje pravilnost zatvaranja, kada je u pitanju izbor bračnog druga i prijatelja. Đurić je naglasio da Vojvodina jeste specifična sredina u Evropi zbog načina njenog nastanka i veoma heterogenog nacionalnog sastava, ali da nije jedina multietnička sredina. Naime, gotovo sve države sveta su višenacionalne, kao što su to i Bosna i Hercegovina i Švajcarska ili Kanada, ali je u svakoj od zemalja međusobni odnos etničkih zajednica različit.

Dinko Gruhonjić je ocenio da su se u Vojvodini i njenoj okolini od devedesetih godina do danas dogodili "tektonski poremećaji", čije posledice će se smiriti tek za dve generacije. On je kao problem postavio i to da se građani kroz medije ne mogu upoznati sa aktuelnim političkim i kulturnim životom manjina, jer većinski mediji ne poklanjaju pažnju tome, a sa druge strane manjinski mediji ne prevode svoje tekstove na srpski jezik. Gruhonjić smatra da takav odnos doprinosi "getoizaciji" i "autogetoizaciji" manjina.

Nedim Sejdinović je naveo da su se predstavnici nacionalnih manjina u Srbiji, pogotovo posle 2000. godine, nudili kao dobri, konstruktivni partneri svakoj vlasti u Beogradu, a zauzvrat su dobijali feud svoje nacije i jezika i nekontrolisanu moć u njemu.

- Mnogobrojni su primeri nedemokratskih načela i sputavanja kritičke misli unutra manjinskih zajednica. Delimično se to može opravdati većinskim agresivnim nacionalizmom, ali se ipak ona u većoj meri može objasniti premisom da se manjine oko većine kreću kao sateliti, odnosno istim nazorima većinske i manjinske elite - piše Nedim Sejdinović u zborniku.

Zaključeno je da je čitav vojvođanski identitet u opasnosti iz nekoliko razloga, što sprečava očekivani dinamičan razvoj Vojvodine, pre svega u kulturološkom smislu, ali i kao multietničke zajednice. Organizator promocije bilo je UG "Ravangrad".


© 2016 Centar za interkulturnu komunikaciju - CINK. Sva prava zadržana.
CMS Web Design and Production - Luka Salapura